ŠTA JE KOMUNIKACIJA?

November 27, 2008 - Leave a Response

Danas postoje mnogi vidovi komunikacije, ali se retko postavlja pitanje šta je komunikacija. Da li je to sastavni deo čovekovog postojanja? Da li je to svrha postojanja? Da li komunikacija čoveka izdvaja od ostalih živih bića? Retko se postavlja pitanje da li ljudi među sobom komuniciraju iz navike, i šta je to efikasna a šta ne efikasna komunikacija ? Da li postoji način da ne komuniciramo? U daljem tekstu ću pokušati da dam odgovore na neka od ovih pitanja.
Komunikacija (communicatio) je proces slanja i primanja poruka između ljudi to je važna aktivnost koju čak i nesvesno sprovodimo u svakom trenutku našeg svakodnevnog života. Često nismo ni svesni da kao individue, komuniciramo sa određenom pojavom ili sa više njih u isto vreme.Mnogi aspekti savremene komunikacije se danas podrazumevaju, jer su postali prirodna aktivnost u našim dnevnim navikama.
Činioci komunikacije:
- Pošiljalac – osoba koja šalje poruku;
- informacija – poruka koja se prenosi;
- kanal – put koji poruka prelazi;
- primalac – osoba koja prima poruku.
Važnost ova četiri činioca je u tome što svaki od njih mora da bude u potpunosti jasan i konkretan jer kod nepovratnih procesa pout komunikacije vrlo često dolazi do zabune a ne možemo vratiti ono što je rečeno niti se možemo predomisliti posle gestikulacije. Znači komunikacija je proces koji ne može da se vrati u nazad (ireverzibilan proces). Naravno uvek se može kasnije objasniti ono što se želelo iskomunicirati ali po nekada dodatna objašnjenja ili promene stava nemaju istu istu snagu (zato OPREZ!!!)

Komunikacija se deli na dva osnovna vida i to VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA. Razlika između verbalne i neverbalne komunikacije je u tome što svaka od njih ispunjava različitu funkciju. Verbalna komunikacija je bolja za prenošenje apstraktnih i logičkih ideja, dok neverbalna komunikacija ima tri funkcije
- prva od funkcija odnosi se na regulisanje mehanizma socijalne interakcije;
- druga se odnosi na izražavanje stavova;
- treća je vezana za izražavanje emocionalnih stanja.
Neverbalna komunikacija dopunjena sa verbalnom čini harmoniju i sklad međuljudskih odnosa. Kargenije je dao devet pravila dobre komunikacije koja se odnose na verbalnu i neverbalnu:
1. Biti iskreno zainteresovan za druge ljude;
2. Smešiti se;
3. Imati na umu da je ime čoveka za njega najslađi i najvažni zvuk na svim jezicima;
4. Biti dobar slušalac i podsticati druge da govore o sebi;
5. Govoriti stvari koje su od interesa za drugu osobu;
6. Učiniti da se druga osoba oseti važnom i čini to iskreno;
7. Saglašavati se sa mišljenjem sagovornika – ljudi vole da budu u pravu;
8. Povremeno dotaći sagovornika bez ‘’bez manuelnog napastvovanja’’
9. Neslaganje manifestovati na eufemistički način – eufemizam je ‘’takt u službi srca’’.
Svega 8% poruka čovek prima preko verbalne komunikacije a ostalih 92% informacija koje može percepovati, prema putem neverbalne komunikacije. Poruka koja se prenosi rečima može biti bitno izmenjena kada joj se pridodaju neverbalni segmenti. Poruke koje šalje telo utiču na vrednovanje onoga što je rečeno. Primer: Ako na pitanje kako si, odgovorimo ‘’dobro ‘’ uz opušteno telo, spuštena ramena i podignutu obrvu sagovorniku će biti potpuno jasno da nismo dobro i sl. Veoma je važno da pokreti tela i izraz lica budu u skladu s onim što govorimo.

November 27, 2008 - Leave a Response

VERBALNA komunikacija je govor . Koliko je reč moćna u duhovnom smislu toliko zaostaje u čulnom izražavanju i intezitetu doživljaja, zato nikada nije moguće biti uzbuđen nekom rečju kao što se može ushititi vizuelnim doživljajem slikom ili opčiniti muziokom. Reč nije samo ono što se piše ili govori već i ono što se misli jer čovek misli rečima. Govor kao oblik verbalne komunikacije je potpuno podređen pravilima jezika grupe ljudi. Svaki jezik na svetu ima svoja pravila to jest gramatiku i određeni fond reči, zatim dijalekte , žargon zatim posebne termine za posebne oblaste (zato često imamo isko specializovane rečnike). Znači svako od nas je vrlo autentičan govornik i svaki čovek se izražava na vrlo specifičan sebi svojstven način. ne postoje dva čoveka koja imaju identičan način izražavanja.
Poznato je da postoje razliciti oblici verbalne komunikacije, kao i razaliciti oblici govorne i pisane komunikacije. Zatim, postoje razlicite strategije, tehnike i instrumenti da se ti oblici unaprede. Mnoge studije do sada su se bavile istrazivanjima iz oblasti komunikacija, kao sto su razliciti oblici komunikacije; osnovne strategije, tehnike i instrumenti koji se koriste u komunikacijama; uticaji raznih oblika komunikacija na pojedinca i na drustvo.
čovek je mnogo svesniji verbalne komunikacije to jest reči koje izgovara nego neverbalne. Neki od oblika verbalne komunikacije su institucionalno komuniciranje, neformalno komuniciranje u krugu porodice ili prijatelja poslovno komuniciranje,

November 27, 2008 - Leave a Response

NEVERBALNA komunikacija je sve međuljudsko ponašanje osim izgovorenih reći ona je uvek prisutna, jer čovek ne može prestati da pokazuje izraz lica, držanje tela i sl. Neverbalnom komunikacijom se ne služe samo ljudi ona je prisutna i kod životinja, kako čovek tako i životinje odašilju emocionalne signale. neverbalna komunikacija je izraženija među ljudima koji se poznaju duže i često se dešava da nekoj bliskoj osobi uputimo samo pogled a da ta osoba potpuno razume u kakvoj se situaciji nalazimo, ili mahanje u znak pozdrava ili samo podizanje obrve.

Kad je reč o neverbalnom ponašanju, znakovi predstavljaju društvene norme koje se podrazumevaju. Namere i svesnost onoga koji poruku prenosi nisu nužni preduslovi, budući da čovek neverbalno često prenosi i ono što ne želi ili ne namerava otkriti o sebi, mada se govor tela može i svesnim naporom naučiti tumačiti. Čovek može postići korisniji efekat korigujući vlastiti govor tela čime će kod drugih ljudi dobiti zadovoljavajući feedback. Pri korekciji govora tela čovek bi trebao paziti. Previše pažnje koja je usmerena na kontrolisanje telesnih pokreta može predstaviti čoveka vrlo lažno u očima sagovornika. To se događa zbog podsvesti, koja je snažno uključena u govor tela. Svaki čovek u određenim situacijama skriva osećanja, govori ono što misli da je prikladno ili je neiskren. No, zbog nepoznavanja ili neadekvatnog korišćenja neverbalne komunikacije, on neće ostaviti željene rezultate na sagovornika. Osim toga, govorom tela se najjasnije očitava čovekova sigurnost u sebe. Nedostatak samopouzdanja vidljiv je u najsitnijim pokretima tela.
Brzina ritma života u kojem čovek danas živi je izrazito velika. Ona sa sobom povlači konstantno donošenje odluka, pri čijem se ostvarenju čovek susreće sa gomilom ljudi koje nedovoljno poznaje. Zbog toga nije na odmet da se znanje o neverbalnoj komunikaciji usavrši, jer time čovek dobija mogućnost procene ljudi oko sebe u vrlo kratkom roku. Vrlo je važno obratiti pažnju i na svoju, ali i na sagovornikovu neverbalnu komunikaciju. Budući da ona čini najveći deo samog prenošenja od govornika do slušatelja, upravo zbog toga ona predstavlja ključ uspešne komunikacije i razumevanja među ljudima.
Mnogi socijalni psiholozi smatraju vizuelnu komunikaciju jednim od najvažnijih kanala, ako ne i najvažnijim kanalom neverbalne komunikacije. Vizuelna komunikacija odnosi se ne samo na gledanje i kontakt očima nego i na viđenje dostupnih i korisnih socijalnih znakova. Istraživanja Ruttera iz 1984. godine pokazala su da kako se broj dostupnih neverbalnih znakova smanjuje i dolazi do nivoa “nepostojanja znakova” osećaj psihološke udaljenosti postaje veći. Sadržaj razgovora postaje manje osoben što rezultuje većom usmerenošću na zadatak. Promena sadržaja utiče na stil razgovora koji postaje manje spontan tj. prekidi se događaju češće.
VIzuelna komunikacija predstavlja dve osnovne funkcije Prva je izražajna, druga je informativna.
Izražavanje emocija izrazima lica bilo je proučavano znatno pre svih vidova neverbalne komunikacije. Lice je najizraženiji i najprepoznatljiviji pokazatelj znakova svih ljudskih bića. Licem čovek izražava sve emocije bez reči , pažljivim ponašanjem lica, čovek o sagovorniku može saznati, ali govor lica se lakše kontroliše nego govor tela. Pod govorom tela se podrazumeva: dodir, orijentacija tela, držanje tela, gest rukama i klimanje glavom. Dodir ili telesni kontakt, zavisi od stepena intimnosti koji postoji između dvoje ljudi.

Odeća koju čovek nosi, način na koji se češlja i ukrašava telo drugim umetnim proizvodima predstavljaju načine izražavanja sebe.
Jedan od neverbalnih načina komunikacije su pokloni ako pažljivije posmatramo uočićemo da praktični ljudi uvek pitaju koji poklon da kupe, nesigurni kupuju uvek najskuplji poklon, narcisi biraju poklon koji se njima sviđa, samouvereni poklanjaju ono što po nihovoj proceni odgovara onom kome polanjaju i retko omaše pri izboru.
Vrlo česta neverbalna komunikacija između muškarca i žene je putem cveća postoji izreka ‘’pokloni mi cvet pa ću znati šta misliš o meni’’.

Neverbalna komunikacija je uvek prisutna. Čovek ne može prestati pokazivati izraze lica ili držanje ili prikrivati ton kojim nešto govori. Veštine neverbalne komunikacije stvar su međuljudske uglađenosti, nužni sastojci šarma i društvenog uspeha. Čovek koji je sposoban ostaviti dobar utisak u društvu vešt je u praćenju vlastitih izraza emocija i sposoban je empatizirati s drugima. Takav čovek je socijalno vešt.

November 27, 2008 - Leave a Response

Zaključak:
Društveni život zasniva se na komunikaciji . Neverbalna komunikacija dominira u odnosu na verbalnu. U verbalnoj komunikaciji reč je osnovno polazište u neverbalnoj je to gest.

November 27, 2008 - Leave a Response

Literatura:

1. http://luk.link.ba/dobro_je_znati/komunikacija/

2. http://www.astrolook.com/magazin/doc/173.shtml

3. http://poslovi.infostud.com/info/saveti/154/Osnove_komunikacije/

4. http://www.logopedi.rs/komunikacija.html

5. http://www.grf.bg.ac.yu/mm/files/learnmat/55neverbalna_komunikacija_i_bonton_1-4.pdf

6. http://melem.mojblog.rs/p-neverbalna-komunikacija/28855.html

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.